top of page
  • Writer's pictureadmin

BOSNA nekad i sad

Ovo je tekst iz knjige "Bosna i Hercegovina" izdata 1925 godine, istoričara Vladimira Ćorovića. Zanimljiv je iz dva razloga: prvo, ovaj odlomak govori o ponašanju bosanskih vladara čije su vladarska nesposobnost i medjusobne razmirice dovele do propasti srednjevjekovne Bosanske države i drugo, odlomak govori o položaju žena u praistorijskom vremenu a što, eventualno, može biti zanimljivo povodom dolazećeg Dana žena.

Zanimljivo je u ovom dekadentskom periodu bosanske prošlosti, da se na vladi javlja jedna žena, pored Kneginje Milice, prva u našoj historiji. To je Jelena, žena kralja Stepana Dabiše, Tvrtkova naslednika (†1395). Slaba i neodlučna ona se ipak držala na vlasti gotovo tri godine, puštajući za to vreme da se vlastela osili isto tako kao malo ranije raška za vlade cara Uroša. Jedan surov upad Turaka u Bosnu, 1398. godine, naterao je velikaše da na čelo zemlje stave ipak nekog sa više autoriteta; i tako je došao Stepan Ostoja. Ali taj kraljuje za malo i dobiva kao protivkandidata Tvrtka II (1404.). Dva kralja u Bosni nisu jedini slučaj u ovo pomućeno doba. Posle Ostojine smrti (1418.) javio se kao kralj i njegov sin Stepan Ostojić (†1421.). Nekolike godine docnije, 1432. izbio je kao protivkandidat Tvrtku II kralj Radivoj, neugledni član dinastije, drugi sin Ostojin, koji je ostao u zemlji, istina bez vlasti, sve do pada Bosne. U tim krizama posrednici su ili Turci ili Mađari, kojima bosanska vlastela, sebična i ljuto zavađena, u duši cinici, služi kao prosto oruđe. Među njima nema ni jednog svetlijeg izuzetka, koji bi interes celine i otadžbine stavio ispred svoga. Nema srodstva, od koga bi prezali, samo ako ono donosi korist. Dubrovčani, koji su s odvratnošću posmatrali tu prostačku jagmu za vlašću, pisali su jednom prilikom, 1404. godine, kako se „od potopa sveta nije toliko svet smeo i vrteo”, kao u Bosni tih vremena. Za vreme tih unutrašnjih smutnja u zemlji, dobio je despot Stevan od Mađara bogati bosanski grad Srebrenicu (1412.), oko koje se posle vode česte borbe između Bosne i Srbije. Dubrovnik je opet od 1419–1426. otkupio od vlasnika Sandalja Hranića i vojvode Radoslava Pavlovića celo Konavlje i domalo dobio ozbiljne prohteve i za neke druge susedne oblasti. Nemajući da plati Turcima dužni danak, kralj Tvrtko II je morao da im ustupi neka mesta u istočnom delu zemlje, kao Hodidjed i Vrhbosnu, odnosno Sarajevo. Zemlja je, vidi se po svemu tom, očevidno propadala i pitanja njenog opstanka nije zavisilo više od nje, nego od volje njezinih protivnika. Tu se nije više dalo šta da izmeni. Kralj Stepan Tomaš (1443–1461.), koji je od svih naslednika Tvrtkovih imao ponajviše državničkog, mogao je samo, s bolom u srcu, da gleda neminovno srljanje u propast.

Kao karakteristika tih mutnih prilika mogu služiti odnosi u oblasti Stepana Kosače, odnosno Hercega Stepana. Surov i prek, on je, upirući se na pomoć Turaka, ratovao sa celim susedstvom: sa Mlecima, sa Pavlovićima, sa mađarskim ljudima u Dalmaciji, s Dubrovnikom, s despotem Đurđem, pa i sa kraljem Tomašem, koji mu beše zet po kćeri. Stepana se nikad nije ticala opšta stvar; u svemu tražio je samo svoj interes, ponekad čak i sitne prirode. Velik nije bio nigde. Čak je i porodicu zatrovao. Kao zreo čovek on je ušao u avanturu sa jednom lepom Fjorentinkom i izazvao protiv sebe i majku i ženu, i rođenog sina. Sablažnjive scene borbe oca sa sinom traju nekoliko godina i njih rešava turska vojska, koja dolazi na molbe hercegove. Kad je video pad Srbije i čuo, da su Turci, bez obzira na njegovu vernost, upali i u njegove zemlje i popalili Mileševo, njemu tada biva jasno, koliki je greh činio krvareći se, radi male dobiti, i trošeći snagu svoju i svojih hrišćanskih drugova da, u odlučni čas, oslabljen postane plen besnog osvajača i pregaženi crv. Ali je kajanje bilo kasno. Po očevom primeru, sin traži i dobiva pomoć od Turaka. Uzalud je posle i on, videći svu opasnost, sa ocem zajedno ustao da brani slobodu zemlje. Turci već behu zakoračili u Hercegovinu i nisu se dali lako potisnuti. Videći svu kob, koja čeka njegovu zemlju, stari herceg, koji je od ranijeg pakosnika sve više postajao tragična ličnost historije, s bolom vapi za poslednju pomoć Bosni i hrišćanstvu.

...........................

Iliri su bili u glavnom brđanska, danas bi rekli čisto dinarska plemena, u glavnom stočari, nemirni i gotovo stalno u međusobnoj krvi. Ardijeji su čisto četničko pleme i kad ih Autarijati potiskuju prema moru oni se u brzo snalaze i počinju gusarske napadaje po celom primorju. U svojim malim čamcima, brzim i lako pokretnim, oni ne samo što se smelo otiskuju daleko od obale, sve do Egejskog Mora, nego se usuđuju da s njima napadaju mnogo veće grčke i posle rimske lađe. Živeći tako kao četnici, gusari i stočari, oni se navikavaju na lak život, postaju oblaporni i pohotni i naročito vole da se opijaju, uživajući u čestim gozbama. Njihovo piće je neka vrsta piva, sabaja, a kod nas možda i vino. Ima, čak, priča da su ih Kelti, saznavši za taj njihov porok, namamili na dobro spremljenu gozbu i zamađijano piće i tako ih potukli. Na pijankama učestvuju i žene, koje su kod Ilira ravnopravne i koje ponekad uzimaju i vrhovnu državnu vlast, kao kraljica Teuta. Porodični život kod takvih ljudi ne izgleda da je bio mnogo moralan. Za izvesne ilirske poglavice zna se da su imali više od jedne žene, a za liburnske žene beleži se da su imale poviše muževa. Slobodne ilirske žene, kojima devojaštvo nije uvet za udaju, snažne i lepo razvijene, rade sve kućne poslove, a uz to čuvaju stoku i dovlače same drva za kuću; žive, dakle, od prilike onako kao i danas žene po Albaniji i Crnoj Gori, samo sa manje moralnih obaveza. Nesposobnu za život decu Autarijati napuštaju i vrše tako, kao nekad Špartanci, rasno odabiranje. U borbi oni se u glavnom služe kopljem; ređi su kratki mačevi u obliku jatagana i nadžaci. Njihova je glavna borbena veština prepad u klanicama, gde su vrlo spretni i gde se brzo sporazumevaju. Konjice, prirodno, nemaju. Za borbe u sređenim bojnim odredima nisu uvežbani, niti se tu lako snalaze. U dodiru s Grcima i posle u borbama dobivaju kao plen nešto više i lepšeg oružja, na koje očevidno dosta polažu. Na prsima, mesto oklopa, nosili su toke. Uređenje im je plemensko. Kod pojedinih plemena broj brastava je vrlo veliki; kod Delmata iznosio je 342, a kod Desitijata 103. Plemenima su upravljali njihovi poglavari, muški ili ženski. Plemena su živela dosta podvojeno, čemu je mnogo doprinosilo planinama rastavljeno i razuđeno dinarsko područje, na kom su živeli. Ta rascepkanost i suviše razvijena plemenska individualnost bili su uzrok da Iliri nisu nikad stvorili svoje zajedničke države i da su kasnije, radi međusobnih borbi i nikakve svesti o zajednici, postali dosta lak plen rimskog imperijalizma. Sredinom III veka pre Hrista beše nastala jedna ilirska država, ali je ona ograničena samo na područje Jadranskog Primorja, od Skadra do Cetine, a vlast toga vladara znatno su ograničavali plemenski predstavnici. O jeziku Ilira zna se vrlo malo, pošto su mu gotovo jedini ostaci lična imena i topografski nazivi. Tih imena ima, međutim, priličan broj i na našem području, očuvanih ponajviše u starim natpisima; takva su: Bato, Dazas, Glavus, Temeja, Panto, Tata, Pines, Brikuša, Zorada, Zanatis, Mandeta i dr. U toponomastici starih ilirskih naziva ima vrlo mnogo sve do naših vremena. Glavna reka Hercegovine, Neretva, nosi ilirsko ime. Grad Zadar zvao se ranije Jader ili Jadera; očito je da je ime u vezi s nazivom Jadrana i sa drinskom oblašću Jadra. Od ardijejske varoši Biston i Bast došao je naziv Baška Voda. Gotovo sva imena bosanskih reka Drina, Drinjača, Buna, Sana, Una, Pliva starog su porekla i to ponajviše ilirskog. Batovo, Batotići, Batuša, Batići i sl. nesumnjivo su u vezi s imenom Bato. Od plemena Ibrijana potiče ime Ibra. Ime Arareva gomila na Glasnicu izvodi se od reči arar, koja se očuvala u albanaškom i još uvek označava humku.

241 views42 comments

Recent Posts

See All

42 Comments


mungos1
mungos1
Apr 22, 2020

Ja kad vidim na slici stečak namah me podseti na tekst pročitan na jednom od njih, a koji bi trebalo da nam posluži kao podsetnik na božju pravdu koja će nas jednog dana stići:


"Tu stadoh,

Boga moleći.

zlo nemisleći,

kad ubi me grom"

Like

srbin
srbin
Mar 08, 2020

c-himbenik

38 minutes ago

..pa zemun se valjda podrazumijeva.. nismo zabadaf onda vikali hdz! (hrvatska do zemuna!)..


istocna dzamahirija bi najradije nadoknadila kosovo sa sumskom

vi bi gubitak dalmacije da namirite zemunom....ne znam samo kako drug мальчик товаришч und comrade pizza misli da nadoknadi gubitak slavonije kad mu onaj hortijevac orban konfiskuje imanje i dedovinu a i skolu u koju je isao i on i preci mu.....mozda jedino da janezima otme sutlu i onu lokvu u piranskom zalivu...

..isto tak se podrazumijeva da bumo organizirali referendum protiv eura.. mislim ono - parking dva eura??.. moš mislit.. daj 15 kuna.. to je tržište


stoka sitnog zuba razmislja ovako...2 je manje od 15...odma;' glasati za dva..sta je da je...uspeh referenduma zagarantovan...


a…


Like

srbin
srbin
Mar 08, 2020

@kockasti 2 hours ago

Pa, da. Na neki način. Manje brige, neko drugi se brine, recimo EU, a ti osobno, bolje živiš. Pomalo uhljepska filozofija.

znaci.. kazes da je najbolje u zivotu biti ROB

neko drugi ti je sve obezbedio i stan i hran i sve sto ti treba...ama ne treba cak ni da mislis...ima ko ce i da misli za tebe...

ono jes' da robovi imaju prilicno kratak rok trajanja...


Vi ste još gori, totalno i skroz ste se prodali, odnarodili, i telom i dušom.


a kada vam svake godine uplatimo 3-5 mlrd dolara suvog kesa onda smo vasi/nasi...najbolji na svetu....je li mustro becka...


Uostalom, mi smo razvijeniji od Srbije, red bi bio da mi osvajamo Srijem, Zemun, Vojvodinu, a…


Like

c-himbenik
c-himbenik
Mar 08, 2020

..pa zemun se valjda podrazumijeva.. nismo zabadaf onda vikali hdz! (hrvatska do zemuna!)..


..isto tak se podrazumijeva da bumo organizirali referendum protiv eura.. mislim ono - parking dva eura??.. moš mislit.. daj 15 kuna.. to je tržište

Like

@kockasti
@kockasti
Mar 08, 2020
prevedeno na jugoslovenski... 'oces reci da bi trebali da se pohotno podamo stranim osvajacima....

Pa, da. Na neki način. Manje brige, neko drugi se brine, recimo EU, a ti osobno, bolje živiš. Pomalo uhljepska filozofija.

No tu nikako niste izdvojeni vi, dijasporci, po Kanadama, Irskama, i štatijaznam kojim nedođijama.

Vi ste još gori, totalno i skroz ste se prodali, odnarodili, i telom i dušom.


Kod mene u Slavoniji, se sa sjetom i nostalgijom priča o Franji Josipu i Austriji (Ugare nismo voljeli). Samo jedan primjer. Moji roditelji su išli u školu, prije 2. svj. rata, koju je sagradila još Marija Terezija. Poslije, u istu tu školu, ma u ciglu istu, možda klupe i školska ploča novija sam i ja išao.…


Like
bottom of page